|
Ниво студија |
|
|
Основне академске студије |
БИОЛОГИЈА |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети
|
|
Савладавањем студијског програма Основних академских студија биологијA студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање стручних послова у области биологије. Компетенције дипломираних студената овог програма укључују способност критичког мишљења, способност анализе проблема и налажење решења, способности презентовања свога рада, способност поштовања професионалне етике, као и примену стечених знања у пракси. Студенти развијају способности за тимски рад. Студент савладава: коришћење разноврсних метода за изучавање биолошких дисциплина; извођење основних лабораторијских техника и разумевање њихових принципа; рад на рачунарима - за комуникацију и као извор биолошких података; безбедан и легалан рад у лабораторији са посебним односом према етичким питањима.
Исход процеса учења на студијском програму ОАС Биологија је стручњак Дипломирани биолог, који поседује значајно шира и продубљена знања у односу на знање стечено у средњој школи, а поседује интегрисано знање, вештине и ставове који му омогућавају обављање стручних послова у области биологије; послове сарадника у областима где су примењива стечена суштинска знања из области биологије (у научно-истраживачким лабораторијама, ботаничким баштама, природњачким музејима, националним парковима и другим заштићеним подручјима, акредитованим лабораторијама за контролу квалитета, биотехнолошким и развојним лабораторијама, као и у областима индустрије, пољопривреде, медицине и слично), оспособљен је за даље професионално усавршавање, као и наставак студија.
|
Основи хемије |
|
Биологија ћелије |
|
|
Морфологија биљака |
|
|
Зоологија бескичмењака 1 |
|
|
Алгологија |
|
|
Зоологија бескичмењака 2 |
|
|
Статистика и рачунарство |
|
|
Биофизика |
|
|
Микологија |
|
|
Биохемија |
|
|
Морфологија и систематика хордата |
|
|
Систематика виших биљака 1 |
|
|
Биологија прокариота |
|
|
Систематика виших биљака 2 |
|
|
Сисари |
|
|
Основи молекуларне биологије |
|
|
Генетика |
|
|
Општа физиологија |
|
|
Физиологија биљака |
|
|
Развиће животиња |
|
|
Екологија биљака |
|
|
Екологија животиња |
|
|
Основи хидробиологије |
|
|
Теренска настава |
|
|
Човек и животна средина |
|
|
Основи биотехнологије |
|
|
Екологија и генетика човека |
|
|
Еволуциона биологија |
|
|
Упоредна физиологија |
|
|
Историја и филозофија биологије |
|
|
|
|
Ниво студија |
|
|
Основне академске студије |
ЕКОЛОГИЈА |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети
|
|
Опште способности Савладавањем студијског програма ОАС Екологија студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање стручних послова у области екологије. Познавање теоријских и/или експерименталних знања студенту омогућава самостални рад и даље професионално усавршавање, као и наставак студија. Компетенције дипломираних студената укључују способност критичког мишљења, вештине за прикупљање и обраду информација, способност анализе проблема и налажење решења, праћења и примене новина у струци; стручне комуникације у области екологије и сродних дисциплина, повезивања знања из различитих еколошких области; разумевања сложености проблематике заштите животне средине и одрживог развоја овладавање извођењем основних лабораторијских техника и разумевање њихових принципа; овладавање безбедним и легалним радом у лабораторији са посебним односом према етичким питањима. Студент формира правилан став према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја. Исход процеса учења на студијском програму ОАС Екологија је стручњак Дипломирани еколог, који поседује значајно шира и продубљена знања у односу на знање стечено у средњој школи, стручни су и компетентни за рад у различитим областима где се могу применити знања из екологије и заштите животне средине (инспекцијске службе, комунална предузећа, национални паркови и заштићена подручја природе, научно-истраживачке и технолошке институције, развојне лабораторије, заводи за мониторинг и заштиту животне средине, индустрија, пољопривреда и сл.). Познавање теоријских и/или експерименталних знања студенту омогућава самостални рад, способност препознавања и решавања проблема.
|
Екологија као наука |
|
Одабрана поглавља хемије зе екологе |
|
|
Основи цитологије |
|
|
Морфологија биљака |
|
|
Морфологија и систематика бескичмењака |
|
|
Биофизика |
|
|
Основи ембрионалног развоја животиња |
|
|
Систематика алги и гљива |
|
|
Статистика и рачунарство |
|
|
Биохемија |
|
|
Функционална морфологија кичмењака |
|
|
Општа микробиологија |
|
|
Основи генетике са генотоксикологијом |
|
|
Систематика и филогенија виших биљака |
|
|
Систематика и филогенија кичмењака |
|
|
Екологија микроорганизама |
|
|
Основи педологије |
|
|
Екофизиологија животиња |
|
|
Екофизиологија биљака |
|
|
Молекуларне основе живог света |
|
|
Екологија и географија биљака |
|
|
Екологија и географија животиња |
|
|
Хидроекологија |
|
|
Екологија земљишта |
|
|
Заштита животне средине |
|
|
Увод у еволуциону биологију |
|
|
Синекологија |
|
|
Процена утицаја на животну средину |
|
|
Обнова и унапређење екосистема |
|
|
Практични рад и теренска истраживања у екологији |
|
|
|
|
Ниво студија |
|
|
|
|||
|
Основне академске студије |
ФИЗИКА |
|||||
|
Исходи учења студијског програма
|
Обавезни предмети |
|||||
|
Mодул А Дипломирани физичар – за општу физику
|
Модул Б Дипломирани физичар – наставник физике и информатике |
Модул: Дипломирани физичар- информационе технологије и електроника |
модул Д Дипломирани физичар - медицинска физика
|
|||
|
Свршени студенти основних студија физике стичу опште компетенције (знања, вештине, способности) за: анализу, синтезу и решавање реалних проблема из праксе, предвиђање понашања одабраног решења, наставак школовања и усавршавање, критично и самокритичко мишљење, креативност и примену знања у пракси, праћење и примену новина у струци, за сарадњу са локалним друштвеним и међународним окружењем, тимски рад и развој професионалне етике, формулисање и критичко оцењивање модела физичких система, самостално вршење експеримената, статистичку обраде резултата као и формулисање и доношење одговарајућих закључака, познавање и примену математичких и нумеричких метода, коришћење рачунара и писање софтвера, представљање резултата рада, корелацију садржаја физике и области информационих технологија, налажење и коришћење стручне и научне литературе, Модул Општа физика – обезбеђује оспособљеност за даље академско и стручно усавршавање, Модул наставник физике и информатике – обезбеђује познавање и разумевање основних области рачунарских наука и компетенције за рад у школи, Модул Информационе технологије и електроника – обезбеђује познавање, разумевање и способност примене савремених информационих технологија и електронике, Модул Медицинска физика – обезбеђује познавање и разумевање принципа рада основних и сложених медицинских инструмената. Исходима студија обезбеђује се стицање теоријских и практичних знања и вештина потребних на тржишту радне снаге, задовољавање потреба образовања и привреде за стручњацима из области физике и информатике, информационих технологија и медицинске физике и формирају Дипломирани физичар - општа физика, оспособљен да ради у савременој индустрији, привредним коморама, развојним и истраживачким центрима, односно у финансијским установама Дипл. Физичар - наставник физике и информатике, оспособљен да ради у школама, Дипломирани физичар- информационе технологије и електронике оспособљени за рад у развојним физичким и информатичким лабораторијама у привреди, на пословима аналитичара у финансијским организацијама (банке и осигуравајућа друштва и Дипломирани физичар – медицинска физика, оспособљен за рад у области одржавања сложених медицинских инструмената
|
Физичка механика |
Физичка механика |
Физичка механика |
Физичка механика |
||
|
Практикум из физичке мех. |
Практикум из физичке мех. |
Практикум из физичке мех. |
Практикум из физичке мех. |
|||
|
Математика 1 |
Математика 1 |
Математика 1 |
Математика 1 |
|||
|
Хемија |
Хемија |
Хемија |
Хемија |
|||
|
Молекуларна физика |
Молекуларна физика |
Молекуларна физика |
Молекуларна физика |
|||
|
Практикум из молекуларне физике |
Практикум из молекуларне физике |
Практикум из молекуларне физике |
Практикум из молекуларне физике |
|||
|
Математика 2 |
Математика 2 |
Математика 2 |
Математика 2 |
|||
|
Информатика |
Информатика |
Информатика |
Информатика |
|||
|
Електромагнетизам 1 |
Електромагнетизам 1 |
Електромагнетизам 1 |
Електромагнетизам 1 |
|||
|
Практикум из електромагнетизма 1 |
Практикум из електромагнетизма 1 |
Практикум из електромагнетизма 1 |
Практикум из електромагнетизма 1 |
|||
|
Математика 3 |
Математика 3 |
Математика 3 |
Математика 3 |
|||
|
Електромагнетизам 2 |
Електромагнетизам 2 |
Електромагнетизам 2 |
Електромагнетизам 2 |
|||
|
Оптика |
Оптика |
Оптика |
Оптика |
|||
|
Практикум из електромаг. и оптике |
Практикум из електромаг. и оптике |
Практикум из електромаг. и оптике |
Практикум из електромаг. и оптике |
|||
|
Математичка физика 1 |
Математичка физика 1 |
Математичка физика 1 |
Математичка физика 1 |
|||
|
Теоријска механика |
Теоријска механика |
Теоријска механика |
Теоријска механика |
|||
|
Електродинамика |
Класична теоријска физика |
|||||
|
Математичка физика 2 |
||||||
|
Објектно-оријентисано програмирање (ЈАВА
|
||||||
|
Архитектура рачунара |
||||||
|
Педагогија |
||||||
|
Атомска физика |
||||||
|
|
||||||
|
|
||||||
|
Практикум из субатомске физике
|
||||||
|
|
||||||
|
|
||||||
|
|
|
|||||
|
Методика наставе физике |
Физика чврстог стања |
|||||
|
|
||||||
|
Ниво студија |
|
|
|
||
|
Основне академске студије |
ИНФОРМАТИКА |
||||
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
||||
|
|
Модул: Рачунарске науке |
Модул: Информационо-комуникационе технолоогије |
Модул: Софтверско инжењерство |
||
|
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности: способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин; комуникације на професионалном нивоу и тимског рада; способност за професионално напредовање; способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу; способност примене знања у пракси; способност критичког и самокритичког мишљења и приступа; способност презентовања резултата свог рада; способност поштовања професионалне етике. Студент стиче следеће предметно-специфичне способности: познавање и разумевање основних области рачунарских наука; познавање, разумевање и способност примене савремених информационих технологија; разумевање савремених кретања у области информатике; способност повезивања различитих области рачунарских наука; способност примене стечених знања у решавању практичних проблема; способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области рачунарства и сродних области, способност за наставак школовања на мастер академским студијама Исход процеса учења: Исход студијског програма на модулу Рачунарство и информатика је Дипломирани информатичар и то у зависности од модула: Дипломирани информатичар - рачунарске науке, Дипломирани информатичар - информационо-комуникационе технолоогије и Дипломирани информатичар - софтверско инжењерство. Дипломирани информатичар је способан да професионално обавља послове у области индустрије, пољопривреде, здравства, државној управи, услужних делатности, просвети и сличним областима где су применљива знања из области информатике, као и за наставак студија. Дипломирани студнети модула Рачунарске науке су оспособљени да самостално одабирају и примењују технике решавања проблема из различитих домена у којима се примењују информационе технологије. Дипломирани информатичар - Софтверско инжењерство оспособљен је за рад на позицијама стручњака за развој и тестирање софтвера, архитекти софтвера и руководилаца пројеката у софтверским компанијама. Дипломирани информатичар -Информационо-комуникацуионе технологије је усвојио принципе функционисања хардверских компоненти и система и њихову улогу и употребу у развоју информационо-комуникационих технологија; оспособљен је за развој ефикасног управљачког кода и његову интеграцију са доступним хардверским компонентама у циљу креирања комплетног хардверско-софтверског решења.
|
Основи програмирања |
Основи програмирања |
Основи програмирања |
||
|
Теоријске основе информатике |
Теоријске основе информатике |
Теоријске основе информатике |
|||
|
Математика 1 |
Математика 1 |
Математика 1 |
|||
|
Рачунарски системи |
Рачунарски системи |
Рачунарски системи |
|||
|
Структуре података и алгоритми 1 |
Структуре података и алгоритми 1 |
Структуре података и алгоритми 1 |
|||
|
Математика 2 |
Математика 2 |
Математика 2 |
|||
|
Архитектура и организација рачунара |
Архитектура и организација рачунара |
Архитектура и организација рачунара |
|||
|
Оперативни системи 1 |
Оперативни системи 1 |
Оперативни системи 1 |
|||
|
Базе података 1 |
Базе података 1 |
Базе података 1 |
|||
|
Софтверски алати 1 |
Аналогна електроника |
Структуре података и алгоритми 2 |
|||
|
Структуре података и алгоритми 2 |
Визуелизација и анализа података |
Визуелизација и анализа података |
|||
|
Визуелизација и анализа података |
Рачунарске мреже |
Рачунарске мреже |
|||
|
Рачунарске мреже |
Објектно-оријентисано програмирање |
Објектно-оријентисано програмирање |
|||
|
Математика 3 |
Математика 3 |
Практикум из објектно-оријентисаног програмирања |
|||
|
Објектно-оријентисано програмирање |
Клијентске Web технологије |
Клијентске Web технологије |
|||
|
Клијентске Web технологије |
Дизајнирање софтвера |
Увод у вештачку интелигенцију |
|||
|
Увод у вештачку интелигенцију |
Електрична мерења и сензори |
Дизајнирање софтвера |
|||
|
Дизајнирање софтвера |
Дигитална електроника |
Веб програмирање 1 |
|||
|
Рачунарске симулације |
Вероватноћа и статистика |
Информациони системи 1 |
|||
|
Вероватноћа и статистика |
Увод у науку о подацима |
Увод софтверскoг инжењерства |
|||
|
Увод у науку о подацима |
Примена електронских кола |
Интеракција човек-рачунар |
|||
|
Формални језици и језички процесори |
Нумеричка математика |
Електронско пословање |
|||
|
Нумеричка математика |
Стручна пракса Р |
Стручна пракса С |
|||
|
Стручна пракса Р |
Микроконтролерски системи |
Квалитет и тестирање софтвера |
|||
|
Паралелно програмирање |
Завршни рад |
Завршни рад |
|||
|
Завршни рад |
Пројектни задатак |
Пројектни задатак |
|||
|
Пројектни задатак |
Софтверско инжењерство |
Базе података 2 |
|||
|
Софтверско инжењерство |
Оперативни системи 2 |
|
|||
|
Оперативни системи 2 |
Интернет ствари |
|
|||
|
Базе података 2 |
|
|
|||
|
|
|
|
|||
Табела мапирања предмета
|
Ниво студија |
|
|
|
Основне академске студије |
МАТЕМАТИКА |
|
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
|
|
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности: способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин; способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада; способност за професионално напредовање; способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу; способност примене знања у пракси; способност критичког и самокритичког мишљења и приступа; способност презентовања резултата свог рада; способност поштовања професионалне етике, и предметно-специфичне способности: познавање и разумевање основних математичких дисциплина; способност примене стечених знања у решавању практичних проблема; способност праћења и примене новина у струци; способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области математике и сродних области, тј. за даље самостално усавршавање; способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада; способност за успешан наставак школовања на мастер академским студијама. Исходи процеса учења: Исход образовања на модулу Теоријска математика је Дипломирани математичар – теоријска математика оспособљен да ради у савременој индустрији, привредним коморама, развојним и истраживачким центрима, односно у финансијским институцијама и органима управе, као и на свим местима где постоји потреба за применом математичких апарата и мултидисциплинарним радом. Исход процеса учења на модулу Професор математик је Дипломирани математичар - професор математи - ке оспособљен да ради као професор математике у свим основним и средњим школама.
|
Математичка логика и теорија скупова |
|
|
Увод у геометрију |
||
|
Увод у анализу и алгебру |
||
|
Софтверски алати |
||
|
Анализа 1 |
||
|
Линеарана алгебра 1 |
||
|
Дискретна математика |
||
|
Основи програмирања |
||
|
Анализа 2 |
||
|
Аналитичка геометрија |
||
|
Линеарна алгебра 2 |
||
|
Анализа 3 |
||
|
Алгебарске структуре |
||
|
Геометрија |
||
|
Модул Теоријска математика |
Модул Професор математике |
|
|
Диференцијалне једначине |
Диференцијалне једначине |
|
|
Алгебра и логика |
Анализа 4 |
|
|
Анализа 4 |
Психологија |
|
|
Нумеричка математика |
Нумеричка математика |
|
|
Функционална анализа |
Функционална анализа |
|
|
Нееуклидске геометрије |
Методика |
|
|
Вероватноћа и статистика 1 |
Педаггија |
|
|
Топологија 1 |
Вероватноћа и статистика 1 |
|
|
Парцијалне и интегралне једначине |
Историја и филозофија математике |
|
|
Вероватноћа и статистика 2 |
Елементарна математика |
|
|
Комплексна анализа |
Школска педагогија |
|
|
Диференцијална геометрија |
Вероватноћа и статистика 2 |
|
|
Методика |
Комплексна анализа |
|
|
|
Стручна пракса |
|
|
Ниво студија |
ХЕМИЈА
|
||
|
Основне академске студије |
Дипломирани хемичар –истраживање и развој |
Дипломирани хемичар –професор хемије
|
Дипломирани хемичар - заштита животне средине
|
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
|
У току студија, студенти стичу општа, стручна и апликативна знања и вештине из различитих области хемије. Квалификовани су за учешће у фундаментално-истраживачким и развојним пројектима и задацима, као и за рад у образовним установама. Овладали су применом рачунарских метода у прикупљању, анализи и обради података, као и презентацији резултата рада. Опис исхода учења Дипломирани хемичар - Истраживање и развој разумеју и примењују фундаментална и практична знања из различитих области хемије (опште, неорганске, аналитичке, физичке, органске, примењене хемије, биохемије); разумеју хемијске процесе и оспособљени су за активно учешће у научно-истраживачком раду у области фундаменталних и примењених истраживања; овладао је модерним техникама синтезе и савременим инструменталним методама за анализу и идентификацију једињења. Стечена знања примењују за креативан и самосталан рад у хемијским лабораторијама различитих намена (истраживање и развој, контрола квалитета, стандардизација, праћење процеса, итд); Дипломирани хемичар - Заштита животне средине Уочавају хемијске изворе загађења и дају предлог за његово уклањање; разумеју хемијске процесе и правне норме за очување животне средине; предлажу технолошки процес који не ствара производе и споредне производе који су штетни по животну средину; оспособљени су за хемијску анализу загађивача животне средине, тимску израду студија и извештаја о процени утицаја људске активности на животну средину и заштиту исте; Научени су да планирају и спроводе мониторинг животне средине, уз коришћење података о хемијским и физичко-хемијским процесима у животној средини у циљу одрживог развоја; Дипломирани хемичар - Професор хемије научени су да организују час према задатим циљевима и на задатом садржају, као и за предузимање активности за унапређивање процеса наставе; оспособљени су да опреме простор у коме се реализује настава (хемијски кабинет, лабораторија); знају да јасно дефинишу циљеве часа и изаберу садржаје и методе наставе/учења хемије; креативни су у облицима презентовања градива из хемије и мотивацији ученика; умеју да прате и вреднују ученичка постигнућа, организовање, извођење, припрему инструмената (тестова) за проверавање напредовања ученика; спремни су за примену савремених облика наставе уз употребу мултимедија. Студенти свих модула имају развијену способност критичког мишљења, анализе проблема и налажења решења, руковођења, презентовања свога рада, поштовања професионалне етике, као и развијену способност за тимски рад. Могу да прате развој струке и унапређују своја знања.
|
Општа хемија |
Општа хемија |
Општа хемија |
|
Физика 1 |
Физика 1 |
Физика 1 |
|
|
Математика 1 |
Математика 1 |
Математика 1 |
|
|
Енглески језик 1 |
Енглески језик 1 |
Енглески језик 1 |
|
|
Енглески језик 2 |
Енглески језик 2 |
Енглески језик 2 |
|
|
Неoрганска хемија 1 |
Неoрганска хемија 1 |
Неoрганска хемија 1 |
|
|
Аналитичка хемија 1 |
Аналитичка хемија 1 |
Аналитичка хемија 1 |
|
|
Физика 2 |
Физика 2 |
Физика 2 |
|
|
Органска хемија 1 |
Органска хемија 1 |
Органска хемија 1 |
|
|
Физичка хемија 1 |
Физичка хемија 1 |
Физичка хемија 1 |
|
|
Аналитичка хемија 2 |
Аналитичка хемија 2 |
Аналитичка хемија 2 |
|
|
Органска хемија 2 |
Органска хемија 2 |
Органска хемија 2 |
|
|
Физичка хемија 2 |
Физичка хемија 2 |
Физичка хемија 2 |
|
|
Аналитичка хемија 3 |
Аналитичка хемија 3 |
Аналитичка хемија 3 |
|
|
Инструментална аналитичка хемија 1 |
Основе инструменталне аналитичке хемија |
Инструментална аналитичка хемија 1 |
|
|
Виша неорганска хемија |
Неорганска хемија 2 |
Неорганска хемија 2 |
|
|
Индустријска хемија 1 |
Школски огледи у настави хемије |
Неоргански индустријски загађивачи |
|
|
Виша органска хемија |
Методика наставе опште и неорганске хемије |
Хемија атмосфере |
|
|
Хемија природних производа |
Психологија |
Систем квалитета |
|
|
Индустријска хемија 2 |
Методика наставе органске хемије |
Органска хемија 3 |
|
|
Органске синтезе 1 |
Хемија природних производа |
Биохемија примарних биомолекула |
|
|
Инструменталне структурне методе 1 |
Органска хемија 3 |
Органски индустријски загађивачи |
|
|
Биохемија |
Педагогија |
Основи токсиколошке анализе 1 |
|
|
Механизми неорганских реакција |
Инструменталне структурне методе 1 |
Биохемија секундарних биомолекула |
|
|
Органске синтезе 2 |
Биохемија |
Методе анализе токсичних супстанци |
|
|
Стручна пракса |
Методе и технике у настави хемије |
Стручна пракса |
|
|
Истраживачки рад |
Истраживачки рад |
Истраживачки рад |
|
|
Инструменталне структурне методе 2 |
Стручна пракса |
Основи токсиколошке анализе 2 |
|
|
Механизми органских реакција |
Инструменталне структурне методе 2 |
Стандарди у области заштите животне средине |
|
|
Органска хемија животне средине |
Хемија животне средине |
Увод у молекулско моделирање |
|
|
Механизми неорганских реакција |
Школска пракса 1 |
Завршни рад |
|
|
Увод у молекулско моделирање |
Увод у молекулско моделирање |
|
|
|
Завршни рад |
Завршни рад |
|
|
|
Ниво студија |
ХЕМИЈА
|
|
||
|
Мастер академске студије |
Мастер хемичар - истраживање и развој
|
Мастер хемичар - професор хемије
|
Мастер хемичар - заштита животне средине |
Мастер хемичар - хемоинформатика и моделирање |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
|
По завршетку Мастер академских студија ХЕМИЈА студенти проширују знање из различитих области хемије; развијају способности за решавање научних и стручних проблема применом хемијских и рачунарских метода; оспособљавају се за самосталан рад у хемијским лабораторијама различитих профила и намена (истраживање и развој, контрола квалитета, стандардизација, праћење процеса, итд), агенцијама, инспекцијама, тимовима за развој, заштиту животне средине и едукацију становништва, у сектору примене информационих технологија и образовном систему. Могу да упишу докторске студије хемије и сродних наука, како у земљи, тако и у иностранству. Такође могу да прате савремена достигнућа и презентују резултате рада на скуповима из струке Исход учења на овом програму су формирани мастер хемичар Истраживање и развој, оспособљени за рад у истраживачким и индустријским лабораторијама, имају искуство у раду са инструментима који се користе у савременим истраживачким лабораторијама, као и одговарајућу стручну праксу; мастер хемичар - Професор хемије, оспособљени за рад у образовно-научним институцијама, стручним, развојним и надзорним педагошким службама, за истраживања у хемијском образовању и показују спремност за свеобухватну образовно-педагошку делатност и даље професионално усавршавање; мастер хемичар - Заштита животне средине научени да планирају и спроводе мониторинг животне средине, уз коришћење података о хемијским и физичко-хемијским процесима у животној средини, у циљу управљања и унапређења квалитета животне средине; мастер хемичар - Хемоинформатика и моделирање, оспособљени су за рад у ИТ компанијама које су повезане са хемијском, фармацеутском и сродним индустријама. |
Бионеорганска хемија |
Методика наставе хемије у раду са даровитим ученицима |
Методе санације хемијских акциденаа |
Хемоинформатика |
|
СИР 1 |
Школска пракса 2 |
СИР 1 |
Питон у хемији |
|
|
Стручна пракса |
СИР 1 |
Стручна пракса |
Квантна хемија |
|
|
Биоорганска хемија |
Стрчна пракса |
Опасне материје и управљање опасним отпадом |
СИР ХМ1 |
|
|
СИР 2 |
СИР 2 |
СИР 2 |
Стручна пракса ХМ |
|
|
Мастер рад |
Савремени облици наставе хемије |
Мастер рад |
Молекулско моделирање |
|
|
|
Мастер рад |
|
Дизајн биоактивних једињења |
|
|
|
|
|
СИР ХМ 2 |
|
|
|
|
|
Мастер рад |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
л
|
Ниво студија |
|
|
|
|||
|
Maстер академске студије |
ФИЗИКА |
|||||
|
|
Мастер физичар – за општу физику
|
Мастер физичар – професор физике |
Мастер физичар – професор физике и информа тике |
мастер физичар – информационе технологије и електроника
|
Мастер физичар Медицинска физика |
|
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
|||||
|
Савладавањем студијског програма студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање стручних послова у области физике; стичу опште компетенције за: анализу, синтезу и решавање реалних проблема из праксе, предвиђање понашања одабраног решења са јасном представом шта су добре а шта лоше стране одабраног решења, креативну примена знања у пракси, тимски рад и развој професионалне етике, као и комуникационе способности. Предметно-специфичне способности за: темељно познавање и разумевање свих основних области физике, формулисање и критичко оцењивање модела физичких система, као и способност решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака, самостално вршење експеримената, статистичке обраде резултата као и формулисање и доношење одговарајућих закључака, способност за самосталан рад и учење, налажење и коришћење стручне и научне литературе, даље академско и стручно усавршавање, решавање научне и апликативне проблематике, познавање и примену математичких и нумеричких метода, коришћење рачунара и писање софтвера, корелацију садржаја физике и области информационих технологија, примену стеченог знања у пракси. Исходи учења: Мастер физичар -Општа физика, – оспособљен за даље академско и стручно усавршавање, познаје и разуме основе модерне физике, Подмодул Општа физика, А2 и Мастер физичар -професор физике и информатике Б1 - рад у настави, иновирање и примена савремени метода, Мастер физичар -Информационе технологије и електроника, Ц1 – познавање, разумевање и примена основних области рачунарских наука и електронике, Мастер физичар- Медицинска физика, Д1 – познавање и разумевање принципа рада основних и сложених медицинских инструмената. |
Изабрана поглавља квантне механике
|
Психологија |
Базе података 1 |
Семантички веб |
Медицинска инструментација 2 |
|
|
Методика рада са талентованим ученицима |
Педагошка психологија |
Веб програмирање 1 |
Компјутерске симулације у медицини |
|||
|
Астрофизика са астрономијом |
Педагошка психологија |
Рачун мреже и мреж технолог |
Рачунарске мреже и мреж технологије |
Статистика у медицини |
||
|
Квантна статистичка физика |
Методика решавања рачунских задатака
|
Методика решавања рачунских задатака |
Дигитална обрада сигнала |
Медицински имиџинг 2 |
||
|
Теорија поља и симетрије у физици |
Методика наставе физике |
Школска пракса из физике и информатике |
Квантна информатика |
Дигитална обрада сигнала |
||
|
СИР |
Педагогија |
Школска педагогија |
СИР |
СИР |
||
|
Стручна пракса |
Школска пракса из физике |
Стручна пракса |
Стручна пракса |
Стручна пракса |
||
|
Завршни рад |
Школска педагогија |
Завршни рад |
Завршни рад |
Завршни рад |
||
|
|
СИР |
|
|
|
||
|
|
Стручна пракса |
|
|
|
||
|
|
Завршни рад |
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
||
|
Ниво студија |
ЕКОЛОГИЈА |
|
|
|
Мастер академске студије |
|||
|
Мастер еколог Општа екологија
|
Мастер еколог - Примењена екологија |
|
|
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
|
|
Опште способности Савладавањем студијског програма студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање и руковођење пословима у области екологије, примењене екологије и заштите животне средине, оспособљен је за самостални рад у науци и пракси као и за даље професионално усавршавање; развијене способности: логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака; интегрисања знања, пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација, давање мишљења и размењивање идеја; коришћења разноврсних метода, комуникације на професионалном нивоу уз поштовање професионалне етике; индивидуалног рада или рада у тиму; организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке; вредновања личног рада и рада других; примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања. Исход процеса учења на студијском програму МАС Екологија је стручњак мастер еколог оспособљен за обављање и руковођење пословима у области екологије, примењене екологије и заштите животне средине, оспособљен је за самостални рад у науци и пракси., различитих профила: Мастер еколог-општа екологија оспособљен за самосталан рад, разумевање и решавање проблематике из области екологије као и за креативан приступ у извршавању задатака Мастер еколог- примењена екологија оспособљен је за рад у областима примењене екологије.
|
Увод у научно-истраживачки рад |
|
|
|
Основи биоинформатике и биостатистике |
|
||
|
Конзервациона биологија |
|
||
|
Просторне базе података и географски информациони системи у екологији |
|
||
|
|||
|
|||
|
|
Завршни рад |
|
|
|
Ниво студија |
БИОЛОГИЈА |
|
|
Maстер академске студије
|
Модул Општа биологија |
Модул Професор биологије |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
|
Опште компетенције укључују развој способности: логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака; интегрисања знања, примене критичких и аналитичких вештина на вредновање доказа за теорије и хипотезе; коришћења разноврсних метода; комуникације на професионалном нивоу уз поштовање професионалне етике; организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке; вредновања личног рада и рада других; примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања; самосталног рада и даљег професионалног усавршавања; спровођења свих облика и метода савремене наставе биологије; анализе савремених концепција васпитања; процене квалитета и употребне вредности уџбеника; спровођења акционих истраживања у школи; учествовања у ваннаставним и другим облицима рада у образовању; испољавања социјалне и емоционалне прилагођености у комуникацији и раду са ученицима; Предметно-специфичне способности: темељно познавање, разумевање и повезивање знања из различитих области биологије; примена стечених знања и решавања конкретних истраживачких проблема биологије, уз употреба научних метода и поступака и разумевање специфичних задатака у оквиру посла; повезивање знања из сродних дисциплина и њихове примене; праћење и примена новина у струци, односно даљег усавршавања; коришћење и вредновање стручне литературе у стицању знања и даљем усавршавању; вештина ефикасне стручне и научне комуникације, прикупљања и обраде релевантних података употребом информационо-комуникационих технологија у области биологије; реализација препаративне, оперативне и верификативне фазе наставног процеса биологије;реализација пројектне и интегративне наставе, теренског рада, биолошких наставних екскурзија.
Исход процеса учења по завршетку студија је МАСТЕР БИОЛОГ компетентан за рад у области науке, образовања, индустрије, пољопривреде, медицине, итд. У додатку дипломи додаје се и један од модула који је студент изабрао: Мастер биолог – Општа биологија или Мастер биолог – Професор биологије Мастер биолози су оспособљени за: рад у развојним биолошким лабораторијама и истраживачким центрима, као и у медицинским и биохемијским лабораторијама; рад у органима државне управе, инспекцијским службама и истраживачким центрима различитих државних, приватних и јавних предузећа; наставни рад у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама; рад у институцијама које се баве планирањем, организацијом и контролом образовно-васпитног процеса. |
|
|
|
Oснови биоинформатике и биостатистике |
Педагошка психологија |
|
|
Студијски истраживачки рад 1 |
Школска педагогија |
|
|
Студијски истраживачки рад 2 |
Огледи у настави биологије |
|
|
Завршни рад |
Методика наставе биологије 2 |
|
|
|
Савремена настава у биологији |
|
|
|
Школска пракса |
|
|
|
Завршни рад |
|
|
|
|
|
|
Ниво студија |
|
|
Мастер академске студије |
БИОЛОГИЈА – молекуларна биологија |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
|
Опште способности Савладавањем студијског програма мастер академских студија Биологија – молекуларна биологија студенти стичу знања, вештине и ставове неопходне за обављање и руковођење пословима у области биологије, примењене молекуларне биологије и биотехнологије. Опште компетенције укључују стицање логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака; интегрисања знања, примене критичких и аналитичких вештина на вредновање доказа за теорије и хипотезе; коришћења разноврсних метода; преношења знања из биолошких области стручној и широј јавности; комуникације на професионалном нивоу уз поштовање професионалне етике; индивидуалног рада или рада у тиму; организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке; вредновања личног рада и рада других; примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања. Предметно-специфичне компетенције -темељно познавање, разумевање и повезивање знања из различитих области молекуларне биологије и биотехнологије; примена стечених знања и решавања конкретних истраживачких проблема из области молекуларне биологије и биотехнологије, уз употребу научних метода и поступака и разумевање специфичних задатака у оквиру пословних задатака; праћење и примене новина у струци, односно даљег усавршавања; коришћење и вредновање стручне литературе у стицању знања у даљем усавршавању; вештине ефикасне стручне и научне комуникације, прикупљања и обраде релевантних података употребом информационо-комуникационих технологија у области молекуларне биологије и биотехнологије. Исход процеса учења на студијском програму је стручњак мастер биолог- молекуларни биолог, оспособљен за компетентан и стручан рад у области науке, образовања, индустрије, пољопривреде, медицине, који темељно познаје, разуме и повезује знања из различитих области молекуларне биологије и биотехнологије и оспособљен је да стечена знања примени на решавање конкретних истраживачких проблема из области молекуларне биологије и биотехнологије, уз употребу научних метода и поступака. |
Увод у научно-истраживачки рад |
|
Основи биоинформатике и биостатистике |
|
|
|
|
Ниво студија |
|
|
|
Мастер академске студије |
ИНФОРМАТИКА |
|
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
|
|
|
Модул Наука о подацима |
Модул Рачунарске наке |
|
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности: способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин; способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада; способност за професионално напредовање; способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу; способност примене знања у пракси; способност критичког и самокритичког мишљења и приступа; способност презентовања резултата свог рада; способност поштовања професионалне етике.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности: темељно познавање и разумевање различитих области рачунарских наука и способност њиховог повезивања; разумевање и способност примене савремених информационих технологија; способност примене стечених знања у решавању практичних проблема; способност праћења и примене новина у струци; способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области рачунарства и сродних области, тј. за даље самостално усавршавање; способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада; способност за даље стручно и научно усавршавање. Исходи учења Савладавањем датог студијског програма студент стиче звање мастер информатичар и оспособљен је за успешно обављање послова који захтевају владање различитим областима рачунарских наука, познавање и способност коришћења постојећих, разумевање и развој нових информационих технологија, да се прилагоди специфичним захтевима различитих области људског деловања (индустрија, пољопривреда, здравство, државна управа, просвета) у којима ће своја знања примењивати, као и за даље стручно и научно усавршавање. Студијски програм карактерише посебан акценат на разумевању и усвајању напредних метода рачунарских наука методологија у решавању реалних проблема, што захтева и усвајањe специфичних доменских знања неопходних за решавање конкретних проблема у областима примене. |
Одабрана поглавља статистике |
Одабрана поглавља статистике |
|
Представљање и тумачење података |
Вештачка интелигенција |
|
|
Машинско учење 1 |
Теорија израчунљивости и рачунске комплексности |
|
|
Mастер пројектни задатак |
Mастер пројектни задатак |
|
|
Стручна пракса |
Стручна пракса |
|
|
СИР |
СИР |
|
|
Завршни рад |
Завршни рад |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ниво студија |
|
|
|
Мастер академске студије |
МАТЕМАТИКА |
|
|
|
Модул Професор математике |
Модул Теоријска математика |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавзни предмети |
Обавезни предмети |
|
Савладавањем Студијског програма студент стиче следеће опште способности: способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин; способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада; способност за професионално напредовање; способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу; способност примене знања у пракси; способност критичког и самокритичког мишљења и приступа; способност презентовања резултата свог рада; Студент стиче следеће предметно-специфичне способности: темељно познавање и разумевање различитих математичких дисциплина; способност повезивања различитих математичких дисциплина, као и способност повезивања појединих математичких дисциплина са другим научним гранама; способност примене усвојеног математичког апарата у решавању практичних проблема; способност праћења и примене новина у струци и науци; способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области математике и сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање; способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада; Савладавањем студијског програма на модулу мастер математичар – професор математике студент стиче и следеће предметно-специфичне способности: способност успешног преношења знања из области математике уз примену савремених наставних метода; способност извођења додатне наставе у основним и средњим школама. Исход учења су формирани мастер математичари, компетентни и модерно образовани стручњаци, чије знање не застарева и који су веома тражени у просвети, индустрији, развојно-истраживачким центрима, финансијским институцијама и другим местима где постоји потреба за применом математичких апарата. Такође постоји и могућност даљег стручног и научног усавршавања на докторским студијама из области математике.
|
Психолошке основе учења математике |
Терија мере и интеграције |
|
Стратегије решавања математичких задатака |
Студијски истраживачки рад |
|
|
Студијски истраживачки рад |
Мастер рад |
|
|
Мастер рад |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|