Циљ овог пројекта био је систематско истраживање стања животне средине у Крагујевцу на основу биљних организама као индикатора стања абиотичке и биотичке компоненте антропогенизованог екосистема као што је град Крагујевац. Испитивана је идентификација и категоризација одређених загађивача (попут тешких метала) у медијумима животне средине на основу комплексних биохемијских, физиолошких и еколошких истраживања одеђених биљних врста. Повећана концентрација метала у животној средини последица је бројних човекових активности, као што су индустрија, саобраћај, употреба хемијских средстава у пољопривреди као и урбани отпад. Тешки метали присутни у абнормалној количини имају токсичан ефекат на живе организме.

Пројекат се односио превасходно на испитивање обима утицаја саобраћаја, као једног од главних загађивача у граду Крагујевцу, на живе организме и животну средину. Испитивања су обухватила компоненте животне средине – воду, ваздух, земљиште и биодиверзитет, као и евиденцију и идентификацију загађивача. Анализом добијених података приступило се одабиру репрезентативних локалитета са којих су се скупљале изабране биљке – индикатори животне средине. Као биолошки индикатор, изабрана је врста Polygonum aviculare. Одређивање количине тешких метала у биљкама је један од значајних показатеља у праћењу степена загађености животне средине у урбаним и индустријским деловима.

Праћење загађености на овај начин је ефективно јер се заснива на компаративној анализи биљака узоркованих у насељеним деловима и деловима ван насеља. Подаци добијени коришћењем биљака као индикатора указују на степен загађености ваздуха, воде и земљишта у урбаним деловима средине.

Закључено је да је материјал најбоље скупити са 12 локалитета, на ширем подручју града, који на индикативан начин указују на степен изложености изабраног подручја загађењу које потиче из издувних гасова моторних возила. Изабрани локалитети су:

Добијени подаци указују на значајно варирање концентрације метала у односу на локалитет са којег је биљни материјал сакупљан. Добијени резултати показују да је интезитет загађења у корелацији са интезитетом саобраћаја и густином насељености у градској средини.

Највећу концентрацију гвожђа (Fe) евидентирали смо код материјала сакупљеног са локалитета 5. „Клинички центар“ и 9. „Аутобуска станица“, а најмању на локалитетима 2. „Дивостин“ и 4. „Језеро Шумарице“.

Највећа концентрација никла (Ni) забележена је код популација које насељавају локалитете 9. „Аутобуска станица“, 5. „Клинички центар“ и 6. „Аутопут за Баточину“. Најмања концетрација овог метала је забележена на локалитетима 8. „Илијина вода“ и 7. „Цветојевац“.

Што се тиче мангана (Mn), биљни материјал код кога су забележене највеће концетрације овог метала јесте онај сакупљен са локалитета 1. „Горњемилановачки пут“ и локалитета 5. „Клинички центар“, а најмања на локалитетима 4. „Језеро Шумарице“ и 7. „Цветојевац“.

Бакар (Cu) je у највећој концетрацији присутан код биљног материјала сакупљеног са локалитета 8. „Илијина вода“, 5. „Клинички центар“ и 6. „Аутопут за Баточину“. Најмање концетрације бакра, забележене су код биљног материјала сакупљеног са локалитета 3. „Виногради“ и 4. „Језеро Шумарице“.

Упоредном анализом концентрација метала са различитих локалитета можемо доћи до суптилнијих података и релација између концетрација метала и степена загађености ваздуха и земљишта, превасходно од стране саобраћаја. Можемо приметити да су веома високе концентрације сва четири метала забележене у материјалу сакупљеном код Клиничког центра у Крагујевцу. Такође, веома високе концетрације гвожђа, никла и бакра забележене су у материјалу сакупљеном код Аутобуске станице и на аутопуту за Баточину (код Крста).

Ови резултати указују да је висок степен присуства сва четири метала у директној корелацији са степеном загађења пореклом од издувних гасова моторних возила, јер су наведени локалитети поред главних и прометних саобраћајница у Крагујевцу. Висока концентрација бакра (Cu), забележена је на локалитету „Илијина вода“ – пут према Илићеву. Овакво стање највероватније јесте последица близине загађивача из индустријске зоне.

Локалитети са којих је сакупљан биљни материјал, који садржи најмање концентрације испитиваних метала јесу Језеро „Шумарице, Цветојевац, Дивостин и Виногради. Ови локалитети су релативно удаљени од прометних саобраћајница и других извора загађења, што објашњава ниско присуство испитиваних метала у биљном материјалу.

У реализацији пројекта учествовали:

Филип Вукајловић, руководилац пројекта,
Филип Грбовић, координатор пројекта,
др Милан Станковић, координатор пројекта,
Драгана Јаковљевић, истраживач на пројекту.

Обрада материјала урађена у лабораторијама Институту за биологију и екологију и Института за хемију на Природно-математичком факултету у Крагујевцу.