Комисија за процену етичности психолошких истраживања
Улога Комисије за процену етичности психолошких истраживања јесте да процењује испуњеност етичких принципа предлога психолошких истраживања наставника и студената Универзитета у Крагујевцу, aли и других истраживача из ове области, и даје сагласности истраживачима у области психологије о усаглашености нацрта истраживања са Кодексом психолошке етике.
Сваки истраживач психолог, чија истраживања укључују људе као испитанике, мора добити сагласност Комисије за етичност психолошког истраживања ПРЕ него што се приступи спровођењу истраживања.
Самостални истраживач, вођа пројекта (уколико истраживање спроводи тим истраживача) или студент који спроводи истраживање за тезу, мора поднети Захтев Комисији за издавање сагласности, у електронској форми, на адресу etikapsikg@gmail.com. Уз Захтев је неопходно приложити текст информисане сагласности за учешће у истраживању.
У Захтеву за издавање сагласности наведене су смернице за истраживаче у вези са тим да ли је неопходно приложити опис процедуре давања повратне информације и у којим случајевима је неопходно попунити Формулар за проширену процедуру издавања сагласности, и у електронској форми га такође послати на исту адресу.
У даљем тексту могу се наћи нека од правила или савети за спровођење психолошких истраживања, као и линкови према важним документима, пре свега Кодекс етике психолога Србије, и Кодекс понашања у научноистраживачком раду.
Истраживаче такође упућујемо на примере сагласности за учешће у истраживању:
Комисија функционише у сарадњи са Одбором за етичка питања Друштва психолога Србије и Етичким комисијама одељења за психологију Универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу.
Чланови Комисије су проф. др Јелена Старчевић, председница Комисије, доц. др Јована Трбојевић Јоцић, доц. др Милица Стојковић, Невена Стојадиновић, секретар Комисије, док је доц. др Горана Ракић Бајић екстерни члан.
Правила везана за прикупљање и чување података.
- Сви подаци прикупљени у оквиру истраживања (и у папирној и у електронској форми) су поверљиви.
- Све информације прикупљене током истраживања не могу се делити са другим особама без изричитог допуштења испитаника који су учествовали у истраживању, уколико није другачије договорено приликом пристанка испитаника на истраживање.
- Сви прикупљени подаци се морају чувати минимум пет година од дана када је истраживање завршено или од када су објављени подаци, у зависности од тога шта се прво деси. Уколико наручилац истраживања или установа у оквиру које је спроведено истраживање, захтева другачије, овај рок се може променити.
- Уколико се примарни подаци депонују у неки од репозиторијума, потребно је у захтеву Комисији то и навести.
Правила везана за анонимност података
- Подаци се сматрају анонимним уколико се током истраживања од испитаника не прикупљају неки од података на основу којих је могуће директно идентификовати испитанике или неки од података чијом се комбинацијом може доћи до идентитета испитаника.
- Подаци се не могу сматрати анонимним уколико у бази испитанике представљате помоћу шифри, али се у одвојеним документима води евиденцију који испитаници се воде под којом шифром.
Депоновање података у репозиторијумима
- У складу са усвојеном Платформом отворене науке, препоручује се отворени приступ публикацијама и отворени приступ примарним подацима, уколико не постоје законске или етичке препреке.
- Уколико се истраживач одлучи да примарне податке депонује у репозиторијум, неопходно је да обезбеди сагласност испитаника.
- Базе података депоноване у репозиторијуме не смеју да садрже информације на основу којих је могуће идентификовати испитанике. Подаци морају да буду адекватно анонимизовани (не смеју да садрже: име и презиме испитаника, е-mail адресу, иницијале испитаника, поштански број, фотографије, број телефона, ИП адресе, аудио снимке, датуме рођења, податке о рођацима, и сл) и припремљени у складу са прописаним правним и етичким смерницама.
- Депоноване базе смеју да садрже неопходне демографске, биолошке или географске податке испитаника, али тако да није могуће идентификовати испитаника.
Захтев за промену дозволе
- Захтев за промену дозволе за спровођење истраживања потребно је тражити од Комисије уколико током трајања истраживања:
- желите да придружите нове истраживаче и сараднике (не мора у случају престанка ангажмана неког члана, изузев руководиоца истраживања).
- желите да промените руководиоца истраживања (захтев мора потписати нови руководилац).
- дође до значајних промена у методолошком нацрту и процедурама истраживања, између осталог да желите да продужите трајање истраживања или значајно повећате број испитаника.
У случају неочекиваних догађаја
- У току извођења истраживања, може се десити да дође до непредвиђених догађаја који могу да буду штетни по учеснике у истраживању (испитанике и истраживаче-сараднике).
- Уколико ваше истраживање садржи елементе који би могли да доведу до непредвиђених догађаја, препорука Комисије је да развијете процедуре које би могле да предупреде евентуалне негативне догађаје и њихове последице.
- Препорука Комисије је да истраживачима-сарадницима унапред објасните процедуре за деловање у изузетним случајевима и начин на који ћете умањити деловање штетних догађаја.
- Уколико се покаже потребним, препорука Комисије је да обуставите извођење истраживања и да о прекиду извођења истраживања обавестите Комисију у току од 7 радних дана.
