Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу улаже велике напоре у креирање и реализацију наставних делатности у образовању стручњака из природно-математичког поља. Прва генерација студената уписана је школске 1972/1973. године, када је Факултет започео са радом као одељење Природно-математичког факултета Унивезитета у Београду, и то на студијске групе математика, биологија и физика. Већ следеће школске 1973/1974. године почиње са радом и студијска група хемија. Настава се одвијала по програмима Природно-математичког факултета у Београду, а од 1976. године Факултет се осамостаљује и формирају се нови, самостални студијски програми, сваки са по два усмерења у четвртој години студија, од којих је једно било општег карактера, а друго оријентисано према потребама привреде. Исте године се формирају и прве последипломске студије на свим групама.
До преласка на рад по принципима Болоњске декларације, студијски програми на свим студијским групама су више пута кориговани, у складу са захтевима савремене наставе и образовања, пратећи развој одређених научних области. По преласку на нови режим студија, заснован на Болоњској декларацији, Факултет непрекидно ради на осавремењивању и унапређивању студијских програма.
Организовање наставно-образовне делатности Природно-математичког факултета одвија се у оквиру организационих јединица: Института за математику и информатику, Института за биологију и екологију, Института за физику, Института за хемију и Катедре општеобразовних предмета. У реализацији наставно-образовне делатности допринос дају и организационе целине, које су оформљене као облик интердисциплинарног организовања и повезивања или се налазе унутар појединих организационих јединица.
Настава на Факултету се организује на сва три нивоа образовања, тако да се релизују следећи самостални акредитовани студијски програми, од којих многи имају и модуле:
Сви самостални студијски програми које Факултет организује су у области природно-математичких наука, што је у складу са Законом и листом области коју је утврдио Национални савет за високо образовање Републике Србије.
Развијајући сарадњу са другим факултетима и Универзитетом у Крагујевцу, Факултет учествује у реализацији неколико акредитованих заједничких студијских програма:
Сви студијски програми, и самостални и заједнички, су акредитовани и Факултет има уверења о акредитацији за сваки од наведених студијских програма.
У циљу унапређења реализације докторских студија, на Факултету је формиран Савет докторских студија. Савет докторских студија има следеће надлежности:
У циљу остваривања сарадње на развоју студијских програма у складу са потребама тржишта рада Факултет је 2020. године основао Савет послодаваца, који разматра питања сарадње Факултета са привредним друштвима, установама, јавним службама и другим приватним и јавним субјектима; даје мишљења и предлоге за могуће измене постојећих студијских програма, као и иницијативе за оснивање и реализацију нових студијских програма, у складу са потребама тржишта рада; анализира обављање стручне праксе студената и даје предлоге за унапређивање начина реализације стручне праксе и сл.
Исходи образовања у оквиру акредитованих студијских програма заснивају се на исходима учења. Факултет је обезбедио да исходи учења буду базирани на дескрипторима квалификација за сва три нивоа образовања у научним областима биологије, екологије, физике, хемије, математике и информатике и на одговарајућем европском нивоу квалификација.
Један од основних задатака сваког студијског програма на Факултету је подстицање студената на стваралачки и логички начин размишљања и истраживања, као и примена стечених вештина и знања у пракси. Кроз групу педагошко-дидактичких предмета студенти се у потпуности оспособљавају за рад у основним и средњим школама, како за редовне програме, тако и за програме додатне наставе.
Факултет је од свог формирања до данас изградио одличне кадрове и материјалну основу за обављање наставно-педагошке активности, непрекидно радећи на подизању ових квалитета. Посебну улогу има Комисија за обезбеђење квалитета која континуирано ради на процени наставног процеса са циљем да се побољшају услови за студирање и унапреди наставни процес. У раду Комисије учествују и студенти. Комисија обавезно анализира и даје своје мишљење за све предлоге за акредитацију нових или поновну акредитацију постојећих студијских програма. На почетку сваке школске године, Наставно-научно веће усваја Извештај о спроведеној контроли квалитета Факултета за претходну школску годину и Акциони план Комисије за обезбеђење квалитета за текућу школску годину. Такође, на почетку сваке школске године Продекан за наставу подноси Комисији за обезбеђење квалитета и Комисији за самовредновање извештај о одржаној настави за претходну школску годину. Комисија сваке године спроводи на крају зимског и летњег семестра анкету којом студенти оцењују педагошки рад наставника и саардника. По обављеној анкети, Комисија подноси Извештај о студентској анкети који је јавно доступан.
Да би наставни процес био квалитетнији, Факултет је усвојио и већи број докумената у ту сврху: Политику обезбеђења квалитета, Стратегију обезбеђења квалитета и Стратегију за подршку и стално унапређење квалитета наставе и учења на високошколским установама.
Важну улогу у унапређивању квалитета наставе има и Комисија за самовредновање која у оквиру својих активности периодично подноси извештаје о самовредновању и у чијем раду такође важну улогу имају студенти.
Природно-математички факултет Универзитета се труди да својим активностима оствари оно што је наведено као визија Факултета, да Факултет буде водећа високошколска установа у пољу природно-математичких наука, посвећена поштовању највиших стандарда у науци и настави, односно, да достигне највиши ниво изврсности у оквиру својих делатности. Своју визију Факултет реализује извршавањем постављених задатака и циљева.