ПРОЦЕНА ИСПУЊЕНОСТИ СТАНДАРДА 4: КВАЛИТЕТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

а) Опис стања, анализа и процена стандарда 4

Kвалитет сваког студијског програма Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу обезбеђује кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, исхода учења, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих организација из окружења.

Поступци за одобравање студијских програма Факултета су јасно дефинисани и утврђени и обављају се у свему према Правилнику о доношењу студијског програма Универзитета у Крагујевцу (додатни прилог). Након извршених анализа, предлоге студијских програма дају Институти Факултета, уз активно учешће студената. Предложени студијски програми се разматрају и на Комисији за обезбеђење квалитета Факултета, а затим уз мишљење ове комисије предају на разматрање Наставно-научном већу Факултета. По усвајању од стране Наствно-научног већа Факултета, студијски програми се анализирају и на Комисији за контролу квалитета Универзитета у Крагујевцу и Већу за природно-математичке науке Универзитета у Крагујевцу. Након овакве процедуре, студијске програме усваја Сенат Универзитета у Крагујевцу, а затим се шаљу на поступак акредитације (Факултет је у Додатним прилозима доставио све релевантне одуке о усвајању студијских програма, као и саме програме).

У оквиру своје делатности, Природно–математички факултет Универзитета у Крагујевцу образује студенте у оквиру следећих студијских програма:

1. Основне академске студије (240 ЕСПБ) – шест студијских програма:

o Основне академске студије математике (модули: Дипломирани математичар – професор математике, Дипломирани математичар – теоријска математика), 50 студената;

o Основне академске студије информатике (модули: Дипломирани информатичар – рачунарске наке, Дипломирани информатичар – софтверско инжењерство и Дипломирани информатичар – информационо-комуникационе технологије), 70 студената;

o Основне академске студије физике (модули: Дипломирани физичар – за општу физику; Дипломирани физичар – наставник физике и информатике, дипломирани физичар – информационе технологије и електроника; дипломирани физичар – медицинска физика), 25 студената;

o Основне академске студије хемије (модули: Дипломирани хемичар – истраживање и развој, Дипломирани хемичар – наставник хемије, Дипломирани хемичар – заштита животне средине), 65 студената;

o Основне академске студије биологије (Дипломирани биолог), 35 студената;

o Основне академске студије екологије (Дипломирани еколог), 40 студената.

2. Мастер академске студије (60 ЕСПБ) – седам студијских програма:

o Мастер академске студије математике (модули: Професор математике и Теоријска математика), 30 студената;

o Мастер академске студије информатике (модули: Рачунарске науке и Наука о подацима), 30 студената;

o Мастер академске студије физике (модули: мастер физичар – за општу физику, мастер физичар – професор физике, мастер физичар – професор физике и информатике, мастер физичар – информационе технологије и мастер физичар – медицинска физика), 15 студената;

o Мастер академске студије хемије (модули: мастер хемичар – за истраживање и развој, мастер хемичар – професор хемије, мастер хемичар – заштита животне средине и мастер хемичар – Хемоинформатика и моделирање), 50 студената;

o Мастер академске студије биологије (модули: Општа биологија и Професор биологије), 20 студената;

o Мастер академске студије биологије – молекуларна биологија, 20 студената;

o Мастер академске студије екологије (модули: Општа екологија и Примењена екологија), 20 студената.

3. Докторске академске студије (180 ЕСПБ) – пет студијских програма:

o Докторске академске студије математике (Доктор наука – математичке науке), 10 студената;

o Докторске академске студије рачунарских наука (Доктор наука – рачунарске науке), 5 студената;

o Докторске академске студије физике (Доктор наука – физичке науке), 5 студената;

o Докторске академске студије хемије (Доктор наука – хемијске науке), 10 студената;

o Докторске академске студије биологије (Доктор наука – биолошке науке), 12 студената.

Сви студијски програми су у пољу природно-математичких наука, што је у складу са Законом и листом области коју је утврдио Национални савет за високо образовање Републике Србије.

Универзитет у Крагујевцу од школске 2018/19. године организује и заједнички

студијски програм основних академских студија Психологија у коме Факултет учествује са Факултетом медицинских наука, Филолошко-уметничким факултетом и Факултетом педагошких наука у Јагодини. За овај студијски програм приложено је уверење о акредитацији бр. 612-00-00919/2017-06 од 08.12.2017. године. Студијски програм Основне академске студије психологије (заједнички програм) (Дипломирани психолог) је акредитован за 30 студената, а овај програм пријављује, акредитује и самовреднује Универзитет у Крагујевцу.

Природно-математички факлтет Универзитета у Крагујевцу учествује од 2016/17.

године и у реализацији Докторске школе математике – заједничког студијског програма са ПМФ у Нишу, ПМФ у Новом Саду и Државним универзитетом у Новом Пазару (Доктор наука-математичке науке). Овај програм акредитовао је за 20 студената ПМФ у Новом Саду као носилац, а ПМФ-у у Крагујевцу је припао могући упис 4 студента. Факултет прилаже уверење о акредитацији бр. 612-00-00696/2//2016-06 од 10.06.2016. године.

Списак свих акредитованих студијских програма дат је у Табели 4.1, а уверења о акредитацији наведених студијских програма из последњег циклуса акредитације дата су у Прилогу 4.10.а. Факултет прилаже и Дозволу за рад и измене и допуне дозволе за рад (Прилог 4.10) за све акредитоване студијске програме.

Факултет редовно прати квалитет свих акредитованих студијских програма и осавремењује садржаје курикулума. Неки студијски програми су до сада три или четири пута реакредитовани, уз увођење новина и осавремењавање садржаја. Тако су на Институту за математику и информатику у циљу усклађивања и побољшања студијских програма, а на основу преиспитивања и анализе програма, трогодишњи студијски програми основних академских студија (180 ЕСПБ) и двогодишње мастер академске студије (120 ЕСПБ), акредитовани 2008. и 2009. године, иновирани што је резултирало акредитацијом нових студијских програма основних академских студија математике и информатике (240 ЕСПБ) и мастер академских студија математике и информатике (60 ЕСПБ) током 2011. године.

Анализе студијских програма спроведене су и на Институту за биологију и екологију, па су 2012. године акредитовани нови студијски програми основних академских студија биологије и екологије (240 ЕСПБ) и мастер академских студија биологије (60 ЕСПБ) и екологије (60 ЕСПБ), као и мастер академске студије биологије – молекуларна биологија (2015. године). На Институту за биологију и екологију од школске 2011/2012. године не уписују се студенти на студијски програм основних струковних студија екологије (180 ЕСПБ, струковни еколог) (Одлука ННВ-а), па је на основу те одлуке, након што се увидом у документацију констатовало да више нема активних студената ових студија, током 2018. године Министарству просвете, науке и технолошког развоја прослеђен Захтев за брисање тог студијског програма из Дозволе за рад. Факултет је током 2014. године извршио и мање измене студијског програма докторских академских студија физике, о чему постоје Одлуке наставно-научног већа Факултета и Сената Универзитета.

Факултет је 2014. године, пратећи потребе тржишта и високо позиционирање студената информатике на тржишту рада, предао захтев и добио дозволу за повећање броја студената на ОАС Информатике са 35 на 70, а у оквиру Акционог плана Републике Србије о јачању ИТ сектора, у мају 2017. године су реакредитоване основне студије информатике са повећаним бројем студената (од 70 на 100). У априлу 2018. године, поново су иновирани и предати на реакредитацију студијски програми ОАС и МАС информатике и враћен број студената на ОАС информатике на 70, од школске 2019/20. године, а на основу мишљења рецензентске комисије (достављеног 19. априла 2019. године). Комисија је констатовала да Стандард 9. није био у потпуности испуњен, јер је одређен број сарадника имао веће оптерећење од 16 часова, што представља максимално дозвољено оптерећење према важећем стандарду. У тренутку добијања мишљења број сарадника ангажованих у области Рачунарских наука није био довољан за реализацију наставе на програму који је послат на акредитацију уз максимално дозвољено оптерећење од 16 часова и број од 100 студената по години студија. Како је рок за одговор на Мишљење о отклањању недостатака у акредитацији студијског програма био 30 дана, а процедура избора сарадника захтевала далеко више времена, повећавање броја сарадника није било могуће. Из тог разлога, укупна оптерећења сарадника су усклађена са захтевима стандарда смањењем броја студената за које се програм ОАС информатике акредитује. Смањен број студената је резултирао мањим броје група за вежбе које изводе сарадници, а тиме и мањим укупним оптерећењем по основу вежби. Комисији за акредитацију је послат измењен захтев за акредитацију у којем је број студената за који се акредитује програм измењен са 100 на 70. Отклањање недостатака није захтевало измену структуре, циљева и исхода програма, па на предложене програме нису примењиване суштинске измене.

Након направљених измена, оба студијска програма су добила Уверење о акредитацији.

Основне и мастер академске студије математике су реакредитоване 2016. године, а 2017. године реакредитоване су основне и мастер академске студије биологије и екологије. Основне академске студије математике су тренутно у процесу поновне акредитације, због измена у циљу осавремењавања програма.

Факултет је током 2017. и 2018. године анализирао студијске програме основних и мастер академских студија физике, информатике и хемије и извршио измене наведених програма, у циљу осавремењавања садржаја, као и праћења тренда јачања ИТ сектора. Наведени студијски програми су 2019. године реакредитовани.

Измене студијских програма у последњим циклусима реакредитације извршене су на основу детаљних анализа у којима су учествовали наставници, сарадници, активни студенти и дипломирани студенти, као и Комисија за обезбеђење квалитета, која је предала и извештаје о извршеним анализама (додатни прилог: Анализа студијских програма). У припреми ових материјала водило се рачуна о међусобној усаглашености студијских програма. Факултет редовно прибавља и повратне информације од послодаваца о квалитету студијских програма (Прилог 4.2. и 3.3).

Факултет је током школске 2018/19. године на основу нових упутстава НАТ-а урадио и самовредновање ОАС математике, које су предате за реакредитацију, МАС биологија - молекуларна биологија (које су у четвртој години од акредитације) и започео процес самовредновања и припреме материјала за поновну акредитацију својих програма докторских студија физике, хемије и биологије.

Исходи учења свих акредитованих студијских програма на свим нивоима студија на Факултету базирани су на Даблинским дескрипторима квалификација првог циклуса образовања у научној области (и односе се на знања и разумевање материје, способности примене знања у оквру професије, прикупљања и анализе информације, комуницирање са корисницима и оспособљености за самостално учење) и на одговарајућем Европском оквиру квалификација и односе се стечена знања, вештине и компетенције.

Тако је на свим основним академским студијама (биологије, екологије, математике, информатике, физике и хемије) јасно дефинисано шта су исходи учења на крају првог циклуса образовања према Даблинским дескрипторима, односно на шестом нивоу образовања по Европском оквиру квалификација. Учење се надовезује на средњошколско образовање, али се заснива на напреднијој литератури и укључује напредне аспекте у појединим областима. Знања стечена на основним академским студијама су поткрепљена кроз осмишљавање и образлагање аргументације.

На свим студијским програмима основних академских студија дипломирани студенти стичу:

- способност да прикупе и тумаче релевантне податке из области студија;

- способност да на основу прикупљених података доносе ставове и одлуке, који су друштвено и етички коректни;

- способност да примене усвојена знања и савладане вештине и технике на начин који указује на професионалан приступ послу;

- способност да размењују информације и идеје, да о свом раду обавештавају стручну и ширу јавност;

- способност коришћења стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области математике, информатике, физике, хемије, биологије и екологије, као и из сродних области;

- способност праћења новина у струци;

- оспособљени су за даље усавршавање и наставак школовања.

Дипломирани студенти овог нивоа образовања оспособљени су да раде на позицијама заснованим на знању.

Исходи образовања за сваки појединачни акредитовани студијски прогам основних, мастер и докторских академских студија дати су у приложеним табелама мапирања предмета.

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

На свим мастер академским студијама (биологије, екологије, биологије- молекуларне биологије, математике, информатике, физике и хемије) јасно је дефинисано шта су исходи учења на крају другог циклуса образовања према Даблинским дескрипторима, односно на седмом нивоу образовања по Европском оквиру квалификација. На свим студијским програмима основних академских студија дипломирани студенти стичу:

- знање и разумевање у области студирања, које се надовезује и надограђује на

знање стечено током основних акадесмких студија;

- способност логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака;

- способност интегрисања знања и решавања комплексних проблема;

- могућност за оригиналност у развоју или примени идеја;

- способност примене знања у решавању проблема у новом или непознатом окружењу у ширим областима унутар образовног поља природно-математичких наука;

- способност да на основу прикупљених али и непотпуних података доносе ставове и одлуке, који су друштвено и етички коректни;

- способност да јасно и недвосмислено пренесу знање, размишљања и начин закључивања стручној и широј јавности;

- способност организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке,

- способност примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања;

- способност за даље усавршавање и наставак школовања у високом образовању.

- кроз групу педагошко-дидактичких и методичких предмета студенти се у потпуности оспособљавају за рад у основним и средњим школама, како за редовне програме, тако и за програме додатне наставе.

Дипломирани студенти овог нивоа образовања оспособљени су да раде на позицијама заснованим на знању или на управљачким позицијама. У односу на основне академске студије оспособљени су за виши степен одговорности и самосталности у раду и могу радити као виши стручњаци и руководиоци.

ДОКТОРСКЕ AKАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

На свим докторским академским студијама (биологије, математике, рачунарских наука, докторске школе математике, физике и хемије) јасно је дефинисано шта су исходи учења на крају трећег циклуса образовања према Даблинским дескрипторима, односно на осмом нивоу образовања по Европском оквиру квалификација. На свим студијским програмима докторских студија докторанди стичу:

- систематично разумевање изабране области студија;

- врхунско овладавање вештинама и методама истраживања у одређеној области;

- способност конципирања, пројектовања, прилагођавања и примене истраживачког процеса са научним интегритетом;

- способност за критичку анализу, процену и синтезу нових идеја;

- способност да оригиналним истраживачким радом постигну остварења која проширују границе знања;

- способност да пренесу идеје и стручна знања колегама, широј академској заједници и друштву у целини;

- способност да у професионалном окружењу промовишу напредак.

Циљеви свих студијских програма су у складу са циљевима Факултета јасно дефинисаним у Стратегији обезбеђења квалитета и усклађени су са исходима учења. Циљеви сваког студијског програма истакнути су додатном прилогу: студијски програми.

Квалификације које се стичу одговарају нивоу основних, мастер или докторских академских студија и стицању одговарајућег звања.

Исходи образовања засновани су на исходима учења базираним на дескрипторима квалификација за сва три циклуса образовања. Ови исходи описују суштинска знања и вештине које стичу дипломирани, односно мастер биолози, еколози, хемичари, физичари, математичари и информатичари, као и доктори наука – биолошке, хемијске, физичке, математичке или рачунарске науке.

Кроз савладавање студијских програма сва три нивоа, студент напредује од знања и разумевања поткрепљених напредном литературом до усвајања систематског разумевања своје изабране области, од доношења судова који подразумевају прикупљање и тумачење релевантних података до критичке анализе, евалуације и синтезе нових идеја.

Садржаји свих студијских програмa конципирани су на основу очекиваних исхода учења.

Садржај курикулума појединачних предмета, као и наставне методе, одговарају постизању циљева сваког акредитованог студијског програма и исхода учења (прилог Књига предмета) и обухватају стицање суштинских знања, вештина и ставова потребним за обављање професије, усвајање обрасца начина мишљења у одређеној области и стицање способности примене стечених знања и вештина.

Студијски програми имају повољну пропорцију различитих типова курсева (предавања, вежби, лабораторијских вежби, семинара и сл.), као и одговарајући баланс са исходима учења, што је доказано процесом успешне акредитације. Курикулуми основних академских студија организовани су у виду четворогодишњих студија (трају 8 семестара, 60 ЕСПБ по студијској години, укупно 240 ЕСПБ); курикулуми мастер академских студија трају једну годину (два семестра) и носе 60 ЕСПБ, док докторске академске студије трају 3 године, 6 семестра и носе 180 ЕСПБ. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студената у обиму од 40-то часовне радне недеље током једне школске године (подразумевају се активности на настави, све активности студената у припремама за наставу и испит, као и активности у оквиру студијског истраживачког рада).

На свим студијским програмима је обезбеђен склад између метода наставног рада, исхода учења и критеријума оцењивања. Исходе учења сваког предмета дефинишу наставници, а надовезивањем и хармонизацијом исхода појединачних предмета опредељују садржај и организацију наставног програма. Исходи учења за сваки предмет на сваком студијском програму дати су у Књигама предмета и могу се видети на сајту Факултета. Исходи учења су основа за планирани садржај и наставне методе, за евалуацију успеха студената, за објективно оцењивање студената, као и за саме студенте да имају јасну информацију о томе која знања и вештине и ставове морају усвојити да би успешно савладали предмет. Методе наставе оријентисане су ка учењу студената и формиране су на основу вишедеценијског искуства у извођењу наставе и уочавању и мерењу успешности исхода учења применом појединих метода рада (интерактивне наставе, вежби, додатног ангажовања студената на основу подстицања личне заинтересованости за одређене теме, израде семинарских радова и њихове презентације, колоквијума, пројеката, теренског и тимског рада). Наставне методе и поступци за проверу знања одређују се у складу са утврђеним исходима.

На Факултету се подстиче интерактивна настава, која подразумева активно учешће студената током наставе кроз дискусије, постављање питања, презентације и сл. Део наставника Факултета је завршио курсеве о савременим методама интерактивне наставе, као и обуку за примену MOODLE портала (е-learning), ), а неки наставници су укључени у Еразмус+ пројекат и Темпус пројекте чији резултати подижу квалитет наставног процеса.

Међузависност предмета одређује се предусловом, односно условљеношћу слушања и полагања појединих предмета. На основу процене успеха и самосталности студената у овим различитим активностима, процењује се постигнуће сваког студента у постизању појединих намераваних исхода учења. Начини процена постигнућа студената дати су у књигама предмета за свaки акредитвани студијски програм.

Табела мапирања предмета дата као прилог даје увид у то како су исходи учења на студијском програму покривени у оквиру обавезних предмета, који су дефинисани студијским програмом. Истовремено, ова табела показује и усаглашеност циљева студијског програма са исходима учења.

Факултет процењује постигнућа студената у постизању намераваних исхода учења на основу субјективних исказа студената, исказа дипломираних студената, као и исказа послодаваца. Квантитативни показатељи квалитета студијског програма утврђују се на основу података Студентске службе о успеху студената на испитима. Проходност студената је мања од очекиване и то пре свега због неизвршавања предиспитних обавеза на поједним предметима и слабог излажења на испите.

Реалне оцене постигнутих исхода учења добијају се увидом у постигнуте резултате при полагању пријемних испита на вишим нивоима студија или при полагању приликом пријема на посао. Анализа прикупљених анкета дипломираних студената (Прилог 4.1) и анкета послодаваца (Прилог 4.2), указује на то да су исходи учења на свим студијским програмима постигнути.

Факултет још од 2008. године прати и стопу одустајања студената и она је мала – неких година уопште нема одусталих или по неколико студената одустаје углавном са прве године основних академских студија. Последњих десетак година одустаје 1-5% студената на појединим студијским програмима. Највећи проценат одустајања забележен је као изузетак школске 2016/17. године на ОАС Хемије и ОАС Информатике, када је на првој години одустало преко 20% студената. Интервјуисањем студената који су одустали је утврђено да су разлози у преко две трећине случајева поновни покушаји уписа на неке друге програме, који су били њихов први избор, а у мањем броју случајева неуједначено, слабо и недовољно предзнање из средње школе. На вишим годинама студија је занемарљив број студената који одустају (0,5-1% за посматрани период), док на четвртој години у овом периоду није било одусталих. На мастер академским студијама одустајање је занемарљиво, на већини студијских програма уопште није било одусталих у протекле три године. На докторским академским студијама нема одусталих у току прве три године ни наједном програму, а од студената који по два или три пута уписују трећу годину током посматраног периода двоје студената је одустало од завршавања студија.

Курикулуми свих студијских програма Факултета су у складу са Законом о високом образовању и Стандардима за акредитацију и подразумевају 600 до 900 часова активне наставе по години и одговарајуће проценте опште-образовних, теоријско-методолошких и стручно-апликативних предмета, као и одговарајући однос обавезних и изборних предмета.

За сваку школску годину планира се календар наставе, а на Наставно-научном већу врши се поверавање наставе за све предмете свих студијских програма, при чему се води рачуна о оптерећености појединих наставника и сарадника. Наставници на почетку сваког курса обавештавају студенте о свим информацијама у вези са предметом, а детаљни програми предмета доступни су на веб сајту Факултета. Распоред одржавања наставе утврђује се пре почетка сваке школске године. У току зимског семестра сваке школске године усваја се годишњи план испита за све студијске програме на Факултету.

На основу плана наставе врши се и процена ангажовања студената у току семестра кроз предиспитне обавезе и време проведено у припреми испита. Студенти полагањем испита стичу одређени број ЕСПБ поена, а тај број бодова је утврђен за сваки предмет према оптерећењу студената и према јединственој методологији. Успешност студената у савладавању сваког предмета континуирано се прати током наставе и изражава бодовима. Сваки предмет има дефинисан, јасан и објављен начин стицања бодова на предиспитним активностима и самом испиту. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент остварује максимално 100 бодова, при чему испуњавањем предиспитних обавеза студент може стећи 30-70 бодова. Коначна оцена се утврђује на испиту, који представља завршни облик провере знања. Испит је јединствен и полаже се писмено и/или усмено, а може имати и практични део, што је дефинисано садржајем предмета. Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (пет) до 10 (десет), која се формира на основу оствареног броја бодова.

Докторска дисертација представља самостални научноистраживачки рад и оцењује се на основу показатеља њеног научног доприноса.

Опис свих активности учења потребних за достизање очекиваних исхода учења дат је на примеру предмета Зоологија инвертебрата 2 и Биологија прокариота (Обрачунавање ЕСПБ – пример). То обухвата време проведено на активностима које воде наставници и сарадници, време проведено на самосталном раду студента, време потребно за припрему за проверу знања и време обухваћено самом провером знања. Mерне вредности ЕСПБ представљене у табелама добијене су углавном проценом оптерећења, а не егзактном процедуром праћења оптерећења студената путем вођења дневника оптерећења од стране изабраних студената, што се планира за наредни период.

Факултет већ неколико година додељује студентима на неким студијским програмима ментора из редова наставника који предају на тим годинама, чија је улога да детаљно прати рад и постигнућа студената, да обезбеђује повратне информације о оптерећености студената и потребном времену за савладавање појединих сегмената предмета. На основу тога врши се усаглашавање радног оптерећења студената са вредностима ЕСПБ бодова. Вредновање ваннаставних активности студената такође доприноси свеобухватности наставног процеса.

Факултет континуирано осавремењавање и унапређивање акредитованих студијских програма базира на развоју науке и новим захтевима који се постављају пред образовне профиле које образује. Наставници и сарадници Факултета учествују на бројним научним пројектима (Табела 6.1) као руководиоци или истраживачи, публикују велики број научних радова у истакнутим међународним часописима (Табела 6.4), учествују на конгресима у земљи и иностранству. Све ово, као и усавршавање наставника и сарадника на престижним високошколским установама у свету (Прилог 5.3), указује на високе научне компетенције наставника које доприносе успешности реализације предмета, што се уочава и из чињенице да су референце наставника сродне садржајима предмета које држе на студијским програмима.

Факултет је у циљу унапређења наставе и студијских програма имплементацијом информационих технологија искористио могућности које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја пружило кроз конкурс за Програм 2005 "Високо образовање", програмска активност 0014 "Развој високог образовања" и крајем 2017. године добио 6 пројеката који су успешно завршени. Резултати ових пројеката значајно су подигли квалитет курикулума појединих предмета кроз куповину опреме за извођење наставе, куповину уџбеника и књига, рачунарске опреме. Кроз реализацију ових пројеката успешно су реализована и усавршавања наставника на другим универзитетима.

Курикулуми основних академских студија хемије, информатике, као и свих мастер академских студија које Факултет организује, садрже завршне радове, а у складу са новим стандардима за акредитацију из 2019. године, Факултет ће увести завршне радове и на осталим студијским програмима, који су акредитовани пре ступања на снагу ових стандарда и нису садржали завршне радове. Факултет има дефинисане захтеве које сваки завршни рад мора да испуни, како у области формалне обраде рада, тако и у погледу методологије рада и критеријума оцењивања. Одговарајуће Веће катедре одобрава тему и одређује ментора завршног рада, а по изради рада прихвата извештај комисије о урађеном завршном раду и одобрава одбрану, на прописаном обрасцу.

Основне и мастер академске студије

На основу увида у документацију о предметима на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, предмети на Факултету имају јасно дефинисане:

ü основне податке о предмету (назив предмета, семестар у којем је предмет, услови на предмету, предиспитне обавезе на предмету, број ЕСПB бодова који се стиче полагањем предмета, циљеве предмета),

ü садржај и структуру предмета,

ü план и распоред извођења наставе (предавања и вежбе),

ü начин оцењивања на предмету,

ü уџбенике, односно обавезну и допунску литературу,

ü податке о наставницима и сарадницима на предмету.

Докторске студије

На основу увида у студијски програм докторских академских студија на Факултету, као и у пратећу документацију за акредитацију студијских програма, могу се извести следећи закључци:

ü студијски програми имају јасно наведене циљеве и интегрално и за сваки предмет на студијском програму, а исходи учења су наведени по предметима,

ü услови уписа студијског програма су јасно наведени у Статуту Факултета и другим актима Факултета и Универзитета,

ü наставни планови студијских програма су у потпуности усклађени са Законом и Стандардима за акредитацију студијских програма,

ü студијски програми су у целини усклађени са принципима Болоњске декларације и имају јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему,

ü студијски програми докторских академских студија су научно утемељени и засновани су на принципима комбиноване методе (обавезни и изборни предмети); избор предмета врши студент у сарадњи са ментором - могућ је и избор предмета, тј. пренос ЕСПБ бодова са других акредитованих студијских програма докторских студија институција са којима Факултет има дефинисан уговор о сарадњи и размени студената,

ü књиге предмета и књиге ментора доступне су на сајту Факултета,

ü постоји процедура за израду и одбрану докторске дисертације,

ü студијски програми су усклађени са савременим светским токовима и стањем науке и струке у области природно-математичких и рачунарских наука,

Сви студијски програми на Факултету имају као један од основних задатака подстицање студената на стваралачки и логички начин размишљања и истраживања, као и примену стечених вештина и знања у пракси. Сви акредитовани студијски програми имају јасно дефинисане исходе образовања, који се заснивају се на исходима учења

Садржаји, циљеви и компетенције које студент стиче савладавањем појединачних студијских програма јасно су дефинисани и доступни садашњим и будућим студентима и јавности преко Информатора за студенте и преко сајта факултета и Института. Такође, сви студијски програми имају јасно дефинисане све услове и поступке потребне за упис и завршавање студија, као и стицање дипломе одређеног нивоа образовања (Правилник о упису студената, Прилог 8.1).

Наставници и сарадници поступају професионално и имају коректан однос према студентима, што показују студентске анкете. Календар наставе и распореди часова наставе и испита доступни су на огласним таблама и веб-сајту Факултета. За спровођење и праћење плана наставе одговорни су ангажовани наставници и сарадници, управници Института, Комисија за обезбеђење квалитета, Продекан за наставу и Декан Факултета.

Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу је остварио све циљеве и испунио све захтеве постављене стандардом 4, јер:

ü има акредитоване све студијске програме, на којима је остварен планирани број уписа студената (Табела 4.1)

ü Факултет редовно прати успешност студирања и полагања испита на свим студијским програмима кроз анализу: процента дипломираних студента, просечног трајања студија, броја студената који су уписали наредну годину у односу на остварене ЕСПБ

ü циљеви студијских програма усклађени су са исходима учења и доступни су јавности

ü методе наставе оријентисане су ка исходима учења

ü постоји јасна усаглашеност ЕСПБ оптерећења са активностима учења потребним за достизање очекиваних исхода

ü редовно се врши праћење квалитета студијског програма путем анкетирања студената, дипломираних студената као и послодаваца (Прилог 4.2)

б) Анализа слабости и повољних елемената (SWOT анализа)

(SWOT анализа)	Квантификација процене
S - Strengths - Предности	+++ - високо значајно
W -Weaknesses - Слабости	++ - средње значајно
O - Opportunities - Могућности	+ - мало значајно
T – Threats - Опасности	0 без значајности

Предности (Strengths)	Квантификација процене
Потпуна усклађеност циљева и садржаја студијских програма и исхода учења.	+++
Систем оцењивања заснован је на мерењу исхода учења.	+++
Усаглашеност компетенција и исхода учења са Даблинским дескрипторима.	+++
Усаглашеност ЕСПБ оптерећења са активностима учења за достизање потребних исхода учења.	+++
Континуирано спровођење едукације наставног особља.	+++
Континуирано анализирање и осавремењавање студијских програма од стране наставника и студената.	+++
Методе наставе на свим студијским програмима оријентисане су ка учењу исхода учења.	+++
Потпуна доступност свих релевантних информација о студијским програмима и исходима учења, као и о завршном раду и стручној пракси, на веб-сајту Факултета.	++
Континуирани развој и обогаћивање MOODLE портала наставним материјалима.
Уведено је вредновање ваннаставних активности, међу којима и активности студената на прикупљању података о оптерећености студената (прилог: Правилник о ваннаставним активностима)
Факултет ради на јачању повезаности са дипломираним студентима.	++

Слабости (Weaknesses)	Квантификација процене
На веб сајту Факултета недостају наставни материјали за предмете на појединим студијским програмима.	++
На веб сајту Факултета недостају испитна питања за већину предмета.	++
Факултет треба да реализује методе егзактног мерења оптерећења студената за сваки ЕСПБ	+

Могућности (Opportunities)	Квантификација процене
Перманентно радити на побољшању квалитета наставног процеса.	+++
Повећање мобилности студената и наставника.	+++
Донети мере за повећање пролазности студената на испитима.	++

Опасности (Threats)	Квантификација процене
Недовољна мотивисаност редовних и дипломираних студената да искажу своја мишљења о квалитету студијског програма.	++
Недовољна мотивисаност послодаваца да искажу своја мишљења о компетенцијама дипломираних студената.	++
Неусаглашеност у потребном времену и квалитету израде завршних радова.	+

ц) Предлог мера и активности за унапређење квалитета стандарда 4

Ø Настојати да се прошири сарадња у оквиру различитих студијских програма и унапреди мобилност студената академских студија.

Ø Продекан за наставу треба да пропише поступак према коме ће поступати Управници института и ангажовани наставници, тако да се за сваки предмет обезбеди потребна електронска подршка.

Ø Факултет планира да прошири прикупљање повратних информација од послодаваца, представника Националне службе за запошљавање и других одговарајућих организација о компентентности дипломираних студената.

Ø Користећи постојеће информационе ресурсе треба допунити наставне материјале у електронском облику на сајту Факултета за предмете на студијским програмима.

Ø Повећати ниво рационалне искоришћености простора за реализацију наставе.

Ø Непрекидно усавршавати квалитет наставе уз уважавање мишљења послодаваца, редовних и дипломираних студената.

Ø Унапредити мобилност студената докторских студија (унапређивањем постојеће сарадње и уговарањем нових партнерских односа).

д) Показатељи и прилози за стандард 4

· Табела 4.1. Листа студијских програма који су акредитовани на високошколској

установи са укупним бројем уписаних студената на свим годинама студија

у текућој години и претходне 2 школске године

· Табела 4.2. Број и проценат дипломираних студената (у односу на број уписаних) у